..續本文上一頁jatī”ti ayam ettha dhammatā”ti.
Kesa.ci pana yogīna. maggaphalato vu..hānakāle tadānubhāvasa.jātā balavatī saddhā-sukha-pīti-passaddhiyo sakalakāyam ajjhottharamānāpavattanti. Tena tadā ki.ci pi vipassitu. na sakkonti. Viriya. da.ha. katvā vipassantā pi kha.ato visu. visu. paricchinditvā suvisada. pajānitu. na [69] sakkonti yeva. Balavavegena pana pavattamāna. pīti-passaddhi-sukham eva anubhavamānā ti..hanti. Balavasaddhāya c”assa atipasanna. citta.pi ekagha.ikā-dvigha.ikādi-kāla. nirantara. pavattati. Tena ca cittena atipasanne sa-obhāse aja.ākāsasadise .hāne ti..hamānā viya honti. Tadā-uppanna. ca pasannacitta-sahita. pītisukha. yogino eva. pasa.santi “Na vata me ito pubbe evarūpa. sukha. ekavāram pi anubhūta-pubba. di..hapubba.cā”ti.
有些人審察煩惱，有些人則沒有。
在此之後〔審察智之後〕，此人仍觀察所顯現的名、色。在觀察時，那名色是顯得粗糙，並不如過去行舍智時那樣微細。若〔問〕爲何？因爲在此時轉起的智是生滅智的緣故。因爲聖者在觀察時，生滅智最先生起，這是法性〔必然的道理〕。
然而，有些禅修者從道果出起時，依彼〔道果〕威力所生、強而有力的信、樂、喜與輕安，遍布全身而轉起。那時〔他們〕什麼也無法觀察。即使堅固地精進地觀察，也無法[69] 別別分辨、清楚了知。他們經驗強力轉起的喜、輕安與樂。此人因深信而極明淨的心，不間斷地轉起一或二個小時。由于此心，〔他們〕像是住在極明淨、充滿光亮的空曠處。禅修者如是贊歎那時生起的、伴隨著明淨心的喜、樂：「我在此之前從未有過如此、前所未有、未見的、〔至今〕僅此一回的樂。」
Dvattigha.ikātikkantakāle pana tā saddhā-sukha-pīti-passaddhiyo tanukā honti, tena te tadā yathā-pāka.a. nāmarūpa. sallakkhetu.pi visu. visu. paricchinditvā suvisada. pajānitu. pi sakkonti yeva Tadā pi pana pa.hamam udayabbaya-.ā.am eva uppajjati.
18. Phalasamāpatti
Eva. sallakkhentassa pana vipassanā.ā.a. anukkamena uggantvā na ciram eva puna pi sankhārupekkhābhāva. pāpu.āti. Tadā pana samādhibale aparipu..e sa.khārupekkhā yeva punappuna. pavattati. Tasmi. pana paripu..e “pa.hamamag-ggaphalam eva sandhāya vipassantassa” sotāpatti-phalacittam eva phalasamāpattivasena sa.khāranirodha. pāpu.āti. Tassa pavatti ca pubbe maggavīthiya. maggaphalacittāna. pavattiyā ekasadisā yeva. Kevala. pan”ettha phalasamāpattiyā cirampi .hātu. samatthabhāvo yeva viseso.
Imissā pana phalasamāpattiyā punappuna.ca pāpu.anatthāya, sīgha. sīgha. ca pāpu.anatthāya, pattakāle c”assā cira..hitatthāya (pa.ca-minitakāla. vā dasa-pannarasa-ti.sa-minitakāla. vāekagha.ikādikāla. vā.hitatthāya) “eva. hotu eva. hotū”ti adhi..hāya adhi..hāya pi yogo kātabbo.
經過二、叁個小時，那信、樂、喜與輕安變弱。因此，他們能夠繼續觀察所現的名、色，能夠別別辨別、清楚了知。就在此時，生滅智最先生起。
18. 果等至如是觀察時，順次地獲得內觀智，不久即到達行舍的狀態。定力未圓滿時，行舍智會屢屢轉起。當它圓滿時，爲第一道果而作觀者，其預流果心透過「果等至」達至「諸行之滅」。它的轉起和過去道心路裏道果心的轉起相同。差異唯獨是〔它〕能夠久住于「果等至」中。
爲了屢屢證入此果等至，爲了速速證入，且爲了在證入時能久住于果等至(持續㈤分鍾、㈩、㈩㈤、叁㈩分鍾或一小時等)，當下決心：「願如是，願如是」後精勤
努力。
Phalasamāpattiya samāpajjanatthāya hi yoga. karontassa pa.hama. udayabbaya-.ā.a.uppajjati. Tato anukkamena uggantvāna ciram eva sa.khārupekkhā-.ā.a. uppajjati. (Kataparicayakāle pana catupa.cavāramatta. sallakkha.ena pi sa.khārupekkhā-.ā.a.uppajjati yeva). Tato samādhibale paripu..e punappunam pi phalacitta. nirodhe phalasamāpattivesena appeti. Kassaci pana ca.kamantassa pi bhu.jantassa pi kadāci appeti yeva. Yathā-paricchinnakālam pi samāpatti ti..hati yeva. Samāpajjanakkha.e pan”assa citta. sankhāranirodhe yeva ti..hati, tato a..a. ki.ci pi na vijānāti. [70]
19. Uparimaggabhāvanā
Eva. phalasamāpattiya. paricaya. katvāuparimaggaphalāna. pi atthāya adhi..hahitvā yogo kātabbo. Tad-atthāya yoga. kātukāmena ki. kātabban”ti
Pubbe viya chasu dvāresu sallakkha.am eva kātabba..
Tasmā tena attano chasu dvāresu yathā-pāka.a. nāmarūpa.sallakkhetabba.. Sallakkhento c”esa pa.hama. udayabbaya- .ā.āvatthāya. thūlathūlam pi sa.khāraddhamma. passati asamāhitam pi citta..
就爲證入果等至而修瑜伽者而言，生滅智最先生起。從此依序上升，不久上升至行舍智。(熟練時，僅藉由四、㈤次的觀察即上升至行舍智) 其後，當定力圓滿時，果心屢屢藉由果等至而進入「滅盡」。有人即使在行走或吃東西時，也會進入。等至可隨所決定的時間持續下去。到達時，此人的心只住立在「諸行之滅」裏，不會了知滅以外的任何事物。[70]
19. 修習更上道如是熟練果等至後，應爲了更上道、果下定決心精勤努力。想爲更上道而努力的人應做什麼？如過去一樣，應做于㈥根門的觀察。
因此，應觀察于自己㈥根門顯現的名色。觀察時，他看到在最先的生滅智階段，行法很粗，心也不等持。
Aya.hi uparimaggabhāvanā phalasamāpatti-vipassanā viya sukarā na hoti, abhinava. bhāvetabba-vipassanābhāvat…
《《清淨智論》 (巴漢對照)》全文未完，請進入下頁繼續閱讀…