禅修者或能知道它們或不能，即使能夠，也過了些許時間。因爲此時禅修者的剎那定非常弱而無力，因此那些散亂心障熟他的觀察心。那些散亂的心被稱爲：「覆蓋之心」
當剎那定變得有力之時，觀察之心，就如掉落，或撞擊，或近立在「上升下降、坐、觸、彎、伸、見、聽」等應被觀的所緣之上，專注地轉起。
那時，遊走他處的心〔散亂〕幾乎不會生起，只有偶爾輕微地發生。在〔遊走他處的心〕生起之時(指“生起後立刻”，只是以通俗語言才說〔生起之同時〕)，他能夠觀察它。且在觀察之後，那遊走的心消失，不再生起。
之後，他觀察變得明顯的所緣，如過去那般，能夠令觀察心轉起。在那時，此人的心名爲「離蓋」。
[52]
Eva. vinīvara.acittassa yogino, yadā citta. sallakkhiyamāne sallakkhiyamāne āramma.e su..hutara. upanijjhāya upanijjhāya ti..hati. sallakkha.a. ca nirantara. pavattati. Tadā”ssa tasmi.tasmi. sallakkhiyamāne āramma.e tassa tassa vipassanā--- citassa kha.amatta..hītisa.khāto samādhi pi nirantara. pavattati. Ayam cittavisuddhi nāma.
So hi kha.amatta..hitiko pi samāno pa.ipakkhehi anabhibhavanīyattā upacārasamādhinā samānabalo hoti. vutta.h”eta. Visuddhi-magga-mahā-.ikāya.ānāpānakathāva..anāya.:
“Kha.ikacittekaggatā”ti kha.amatta..hitiko samādhi. So pi
hi āramma.e nirantara. ekākārena pavattamāno
pa.ipakkhena anabhibhūto appito viya citta. niccala.
.haketī”ti
Ettha hi āramma.e nirantara. pavattana. nāma yathā-pāka.a. eka.āramma.a. sallakkhetvā tadanantaram eva a..a.sallakheti, tampi sallakkhetvā tadanantaram eva a..an”ti eva.sallakkha.acitta-santatiyā nirantara. pavattana..
Ekākārena pavattana. nāma anekesu pi sallakkhetabbā-ramma.esu visadisesu viparivattamānesu nirantara. pavatta-mānassa sallakkha.acittasa pana samāhitākāro ekasadiso yeva hoti.
13
禅修者心離蓋之時，心更善巧地審慮所觀的所緣。針對一個觀察所緣便生起一個毗婆舍那心。此〔離蓋之〕時，每一毗婆舍那心中，名爲「僅住剎那」的定，不間斷地轉起。這便名爲「心清淨」。
即使它是僅住剎那的，從不被敵對者所征服這一點來說，是和近行定有相等的力量的。事實上，《清淨道論大疏抄》的〈出入息論〉如此解釋說：
「剎那心一境」：僅住剎那的定。因爲，在所緣上以
一行相不斷地轉起時，它〔剎那定〕不被敵對物所
擊敗，將心固定不動，如安止。
此中，「在所緣上…不間斷地轉起」意指：「觀察一所緣後，緊接著觀察另一個；「觀察它之後，緊接著又另一個」如是相續，觀察心不斷轉起。
「以一行相轉起」意指：當多而不同的被觀所緣轉起時，不斷轉起的觀察心有相同的等持相。
Yādisena hi samāhitākārena pa.hama.āramma.a. sallakkheti, tādisen”eva dutiya--- tatiyādīni pi sallakkhetī” ti vutta. hoti.
Pa.ipakkhena anabhibhūto”ti etena tassa kha.ikasamādhissa nirantara. pavattamānassa nīvara.ehī anabhibhavanīyata. deseti.
Appito viyā”ti etena appanāpattasamādhissa viya tassā”pi balavatta. dasseti,so hi (appanāsamādhisadiso kha.ikasamādhi) sikhāpattavipassanāya pāka.o sa.khārupekkāya pī”ti.
Nanu a..hakathāsu upacāra-appanā-samādhīna. yeva cittaviuddhi-bhāvo vutto”ti
Sacca., imampi pana kha.ikasamādhi. upacārasamādhimhi pakkhipitvā tattha vuttan”ti gahetabba., Satipa..hāna-- a..hakath.ya. hi “sesāni dvādasa pi upacārakamma..hānān”eva” ti vutta..
Tattha hi iriyāpatha-pabba-sampaja..apabba-dhātu-manasikārapabbāna. vasena manasikarontassa pavattasamādhi ekantena kha.ikaamādhi yeva nāma, tadanantara.lokiya-appanā-samādhiyā anuppajjanato.
Yasmā pana so samatha-kama..hānesu pavatt-upacārasamādhi viya nīvara.e vikkhambhetu. [53] sakkoti;
因爲「藉由觀察第一個所緣所用的等持行相，觀察第二個、第叁個等等」被說。
「不被敵對物所擊敗」：以此教示那不斷轉起的剎那定所具有的「不被諸蓋打敗的性質」；
「如安止」：藉此指出「它的力之轉起如安止定」。事實上，它(類似安止定的剎那定)只在到達內觀頂點的行舍〔智〕中顯現。
〔問：〕在《注釋書》中，不是只就近行定與安止定，而說心清淨嗎？〔答：〕念處〔經〕的注釋中，確實說「剩余十二個正是近行業處」。
在那裏，依「威儀路章」，「明覺章」，「界作意章」而作意時所轉起的定，一向名爲剎那定，因爲其後未生起世間安止定之故。
它因爲像于奢摩他業處中轉起的近行定一樣[53] 能夠消除諸蓋；
yasmā ca magga-phala-appanāsamadhīna. upacāra..hāniko, tasmātadeva kha.ikasamādhi. upacāra-nāmena voharitvā tannibattaka- kamma..hānāni pi “upacārakamma..hānānī”ti tattha vuttāni. Tasmā nīvara.e vikkhambhetu. samattho kha.ikasamādhi pi “upacāro ”ti ca “citavisuddhī”ti nāma. labhatī”ti da..habbo.
Itarathā hi upacārasamādhi. vā appanāsamādhi. vāanuppādetvā” va kevala. vipassantassa suddhavipassanayānikasācittavisuddhi durupapādā siya”ti.
III. Di..hivisuddhi
1. Nāmarūpapariccheda.ā.a
Cittavisuddhiyā pan” esa samannāgato sallakkhento yeva eva. nāmarūpa. paricchinditvā pajānāti “unnamana. a..a., onamana. a..a., nisīdana. a..a., phusana. a..an”ti ādināsallakkhitarūpāni visu. visu. paricchijja pajānāti Tathā“ unnamanassa pajānana. a..a., onamanasa pajānana. a..an” ti ādinā sallakkha.acittāni c…
《《清淨智論》 (巴漢對照)》全文未完，請進入下頁繼續閱讀…